ŠTA TREBA ZNATI O OKU

Putem oka čovek dobija od 80 do 90 odsto svih informacija. Od svih organa u ljudskom organizmu oko zauzima posebno mesto. Može se reći da oko ne samo da ima ogromno biološko, nego i životno značenje. Oko je dinstancioni organ koji omogućava  čoveku da vidi svet koji ga okružuje, kao i da ga analizira. Što se tiče anatomije oko je sastavljeno iz gotovo svih tkiva koja postoje u organizmu. Oko je prirodni optički organ, sposobno da prelama svetlost. Ono ispunjava mnogo vidnih funkcija s tim što su najvažnije vid na daljinu, vid na blizinu, vid pri dobrom osvetljenju, vid pri dnevnom svetlu i vid noću. Oko razlikuje boje. Istovremeno gledanje sa oba oka  naziva se binokularni vid, i on omogućava da se vide predmeti u prostoru, njihov položaj šta je bliže a šta dalje.

OKO – ORGAN VIDA

Oko kao organ vida može se uporediti sa fotografskim aparatom u kome optički sistem (rožnjača, sočivo) prelama svetlosne zrake koji se seku na retini, gde stvaraju obrnutu sliku predmeta koji posmatramo. Pored toga, retina omogućuje normalnu oštrinu vida, raspoznavanje boja i širinu vidnog polja.

Oko čine očna jabučica, vidni putevi, centri u kori velikog mozga i pomoćni organi.

Očna jabučica se sastoji od omotača, očne vodice, sočiva i staklastog tela. Dobila je naziv po latinskoj reči bulbus oculi, jer njen oblik podseća na loptu. Normalna dužina joj je od 23 do 24 milimetra.

Vidne puteve čine vidni  živac, hijazma, ili mesto gde se ukrštaju očni živci, optički trakt, bočno kolenasto telo u talamusu i 18. Brokovo polje u kori velikog mozga. Oni povezuju retini sa vidnim centrima u mozgu.

Pomoćni organi oka su kupci, suzni aparat, vežnjača, spoljašnji mišići očne jabučice, masno tkivo u očnoj duplji, očna duplja, pokosnica i koštani zid. Ovi organi štite očnu jabučicu i omogućavaju normalno funkcionisanje oka.

VID

Vid je sposobnost oka da raspoznaje predmete spoljašnjeg sveta u prostoru. Doživljaj vida se sastoji od osećaja oblika u prostoru, raspoznavanju boja i osećanja svetlosti.

Vidna oštrina je sposobnost raspoznavanja predmeta u vidnom polju iz slike koja se stvara na retini. Vidna oštrina zavisi od anatomskog sastava retina. Naime, ukoliko je njen sastav zdraviji, utoliko je vidna oštrina bolja. Da bi oko moglo da vidi dve tačke odvojeno jednu od druge, potrebno je da svetlosti zraci koji polaze od njih nadraže dve  nervne ćelije na retini, ali da pri tom izmedju njih bude jedna nenadražena nervna ćelija. Da bi se to ostvarilo potrebno je da svetlosni zraci padnu na retinu pod uglom od jednog minuta.

Kada se svetlosni zraci sastanu na retinii u tački koja je centar najjasnijeg vida, onda oko ima normalnu oštrinu vida.

RETINA

Zadnji deo retine se zove optički deo i on  je crvenkaste boje, a debljina mrežnjače iznosi 0,3 – 0,4 mm. Ona je najtanja na zadnjem polu u predelu centralne jamice, koja se nalazi u centru žute mrlje. To je deo retine  pomoću koga čovek najjasnije vidi. Kod velike kratkovidosti, odnosno velikog izduživanja očne jabučice, javlja se opasnost od odlubljivanja (ablacije)retine, čije tkivo nije tako elastično kao tkivo očne jabučice.

BEONJAČA

Spoljašnju opnu očne jabučice čine rožnjače i beonjača (sklera). Beonjača je neprozračna i upravo je to od velikog značaja za normalno funkcionisanje optičkog sistema oka. Beonjaču čine vezivna i elastična vlakna. Kod mladih osoba beonjača je elastična, jer sadrži veći broj elastičnih vlakana, dok u starosti dominiraju vezivna vlakna, pa je zato i njena elastičnost smanjena.

ROŽNJAČA

Rožnjača je providni deo očne jabučice kroz koju prolaze svetlosni zraci ka mrežnjači, da bi se sekli u centralnoj jamici žute mrlje, koja predstavlja mesto najjasnijeg vida. Rožnjača zapravo, prelama svetlosne zrake, a jačina tog prelamanja iznosi od 41 do 45 dioptrija. Rožnjača leži na beonjači kao staklo na satu, a njen centralni deo je optička zona.

Rožnjača je sjajna, vlažna i glatka. Kada se posmatra golim okom ona je providna.

Rožnjača nema krvne sudove. Nju ishranjuju krvni sudovi vežnjače koji se nalaze na ivici rožnjače, zatim, suze, vodica koja se nalazi u prednjoj komiri oka i vazduh.

Rožnjača je osetljiva na sve spoljne nadržaje, pa i na najnežniji dodir. Osetljivost rožnjače je više izražena u centru nego na periferiji.

STAKLASTO TELO

Staklasto telo je želatinozna providna masa koja ispunjava prostor izmedju sočiva i retine. Ono daje oblik oku.

Po hemijskom sastavu staklasto telo se sastoji od vode, belančevina i masti. Usled takvog sastava veoma lako upija krv, kao i tečnost koja cirkuliše u unutrašnjosti oka.

Osobe koje imaju visoku kratkovidost često se žale da vide plivajuće tačkice, končiće ili mušice. Do ovih pojava dolazi usled zgusnutih belančevina u staklastom telu, njegove destrukcije. Kada se jednom pojave ove tačkice se više ne povlače, a kod pacijenata ponekad mogu da izazovu subjektivne smetnje.
Povratak na vrh