Distrofija retine

Centralne distrofije retine predstavljaju glavni uzrok nepovratnog gubitka vida. Veliki deo njih čine centralne involucione distrofije ili makulodistrofije, koje su povezne sa starosnim dobom.

U faktore rizika razvoja  bolesti, osim starosne dobi  i opštih poremećaja cirkulacije, takvih kao sto su hipertonija, ateroskleroza, dijebetes, spadaju: nasledni faktor, prekomerna telesna težina, pušenje, povećana sunčeva radijacija, nedostatak odredjenih vitamina i mikroelemenata u ishrani… Ipak, vecina istrazivača smatra   da se u osnovi bolesti nalazi postepeni proces involucije (starenja) organizma i oka.

Centralna involuciona distrofija mreznjače  je oboljenje centralne oblasti retine ili makule (žute mrlje). Makularna oblast “zadužena” je za kvalitet centralnog vida i omogućava nam da razlikujemo  i   najmanje detalje predmeta, kako na blizini, tako i na daljini. Zato, razvoj distrofijskog procesa u makuli dovodi do sniženja oštrine vida. Treba naglasiti da čak i u najtežim slučajevima distrofija makule ne dovodi do potpunog slepila, zato što ostane očuvan periferni deo retine, što omogućava pacijentu da se pravilno orijentiše u prostoru, ali nestaje vid na bliskom rastojanju, tako da osoba koja ima distrofiju makule ne može da čita i piše.

Postoje dva osnovna oblika  distrofije makule: “suva” (neeksudativna) i “vlažna” ili eksudativna. Neeksudativne distrofije su  najrasprostranjenije  distrofije makule, za koje je je karakteristično sporo, postepeno smanjenje vida i relativno dobra prognoza. Eksudativni oblici su daleko opasniji i, po pravilu, ako se ne leče na vreme i neadekvatno,  dolazi do brzog napredovanja procesa sa naglim pogoršanjem vida.

Treba istaći da dijagnozu bolesti i taktiku lečenja u zavisnosti od konkretne situacije može da odredi samo kvalifikovani specijalista oftalmolog. U nizu slučajeva postavljanje dijagnoze je otežano, jer  centralne distrofije mrežnjace mogu da se poklapaju ili “maskiraju“ nekim drugim očnim oboljenjima, kao što je, na primer, katarakta, koja ima slične subjektivne simptome. Ipak pacijenti treba da znaju da se,  pri pojavi određenih simptoma kao sto su iskrivljenje, udvostručenje, pojava “mrlje” ispred oka, odmah treba javiti oftalmologu.
Povratak na vrh

Tamne mrlje i “zamagljenja” vida

Talasanje ili lomljenje linije

Oprez! Pojava talasastih i iskrivljenih linija moze da bude prvi priznak pojave “vlažnog” oblika centralne distrofije retine.

Pacijentima koji imaju distrofiju makule treba, pored osnovnog oftalmološkog pregleda uraditi i dodatna ispitivanja u koja spadaju: elektrofiziološka i doplerografska ispitivanja, kao i fluoresceinska angiografija očnog dna. Na osnovu dobijenih podataka može se utvrditi stadijum i karakter oboljenja i da odrediti taktika lečenja, kao i prognoza funkcije vida. Jena od najsavremenijih dijagnostičkih metoda je optička koherentna tomografiaja (OCT) retine, gde se dobija jasna slika novonastalih promena.

Lečenje centralne distrofije mrežnjače

Terapija medikamentima nije dovoljna da se zaustavi napredovanje bolesti. Lečenje laserom radi se kod pacijenata kod kojih promene nisu zahvatile centralni deo retine, odnosno makulu. Najnovije usmerenje u lečenju distrofičnih promena u makuli je anti VEGF terapija. Radi se o davanju injekcija u oko i to u razmacima od mesec ili dva dana. Pre svakog davanja injekcije radi se kontrolni OCT, kako bi se uporedilo stanje pre i posle ant VEGF terapije. Ova terapija najčešće kombinuje sa energetskim metodama lecenja. U početnim stadijumima bolesti korisna je primena vitmina grupe A, B, E, kao i medikamenata koji poboljšavaju cirkulaciju krvi, koji jačaju krvne sudove, kao i antioksidanata. Celokupnu terapiju prepisuje oftalmolog, u zavisnosti od rezultata ispitivanja.

Kod suvih oblika distrofije makule pored medikamentozne terapije primenjuje se:

  • magnetna stimulacija;
  • laserska stimulacija retine;
  • unutarvenska laserska stimulacija krvi (VLOK);
  • vazorekonstruktivna operacija.

Sve ove metode su usmerene na poboljšanje mikrocirkulacije krvi u oku, a samim tim i na bolju “ishranu” retine.
Kod eksudativnih, i eksudativno-hemoragičnih (neovaskularnih) oblika bolesti primenjuje se:
• laserska koagulacija mrežnjače;
• hirurško uklanjanje subretinalnih neovaskularnih membrana.
Povratak na vrh